Poezija

Broj 1 - Decembar 2017

Rekvijem

Aleksandra Batinić

Sva naša činjenja 
i razčinjenja,
u eolskom, bledom mulju 
ostaviće neki trag...

I zar će neko
jednog dana znati
duši oči raskopati
prašinčiti i gatati
što smo se s vetrom i zmajem
obesno, ludo igrali
posrnuli lažnom nadom
da smo večni,
pa zaspali...

I hoće li prepričati
izvošteni, šuplji, nem
de gloriae mundi
tužni rekvijem...

Da li će želeti, umeti neko
između trinaestog rebra
i srebrnog zuba
da nađe goluba,
ili se samo šesti prst broji
kod onih koji su veseli, budući,
ali nikad naši,
i nikada moji.

Da li će znati izgrcati
izvošteni, šuplji, nem,
de gloriae mundi
dugi rekvijem...

I hoće li prepoznati
gradinari bivše kosti
sve radosti i pakosti
i grehove i oprosti,
sve što beše zlato, blato
blaženo što sniva ispod paprati
u beskrajnom je krugu
iskupljenja duše
kojim Zemlja, dobra mati,
svako raz na az vrati.

Da li će moći prećutati
izvošteni, šuplji, nem
de gloriae mundi
večni rekvijem...

© 2019 Stagiornale. Sva prava zadržana.

facebook_page_plugin