Senke
Živim samo u prošlosti
I budućnosti koja se nikad desiti neće.
Ostala vremena su mi kao vetar u kosi –
Osetim ih na tren,
Pa opet nestanu.
Gube se u nitima, stapaju se i menjaju oblik,
Prostruje kroz mene tek da me sete da sam tu,
A ne tamo –
U tunelu koji guta svetlost
I sve senke upije pa mi ih u krvotok ubrzigava,
Kroz vene širi,
Jer taj otrov me smiruje –
Eliksir je života kojeg nemam,
Đubrivo za svu maštu i sve scene
Koje se noćima u očima ponavljaju do beskraja.
