100 godina Marčela Mastrojanija
Intervju sa profesorom Fabiom Melelijem, istoričarom filma i predavačem na Akademiji lepih umetnosti u Peruđi.
Iz razgovora o Narodnom pozorištu u Beogradu sa Draganom Stevovićem
Intervju sa Draganom Stevovićem, direktorom Muzeja Narodnog pozorišta u Beogradu.
Predstavljanje romana: Vivid Uroša Ristanovića
Nakon objavljivanja zbirke pesama „Sutra“ 2018. godine, Uroš Ristanović nam se dve godine kasnije obraća kroz svoj roman prvenac, „Vivid“. Ovim povodom želimo da na makroplanu istaknemo Urošev doprinos srpskoj književnosti i kulturi, a koji je proteklih meseci ozbiljno zahvatio i Beč, dok na našem, ličnom planu, ne možemo da ne istaknemo činjenicu da je Uroš jedan od integralnih ljudi Časopisa od samog početka. Zbog toga nije bilo lako voditi objektivan razgovor o romanu, ali smo se potrudili da otkrijemo neke njegove najzagonetnije kutke i približimo njegovo čitanje onima koji se još uvek nisu susreli s Ristanovićevom poetikom. Napominjemo da ovaj intervju može razotkriti pojedina dešavanja iz romana, te, ako niste pročitali roman, savetujemo da to što pre učinite.
Marko Šelić Marčelo
Marčelo za sebe kaže da je pisac kome se desila muzika, ali da bi definisali njegovu pojavu na kulturno-umetničkoj sceni potrebno je mnogo više (od) reči: od muzičkih rep albuma koji izlaze od 2003. godine (uskoro i uvek čekamo novi), preko kolumni i eseja u raznim časopisima, nekoliko objavljenih romana, razgovora i susreta sa mladim generacijama, jednog od autora emisije ''Perspektiva'' i društvenih borbi, do glavnog urednika izdanja stripa Dilan Dog u Veselom četvrtku već 11 godina. Ali ovo je sve teorija i nekome ko je odrastao uz njegov rad ne bi bilo dovoljno ni nekoliko stranica da opiše svog uzora. Marčelo je junak avantura iz pravog stripa naših tinejdžerskih dana koji nam je pokazao kako izgledaju dobijene bitke na polju filologije i njegovo pobedonosno oružje do danas ostaje reč. U ovom intervjuu tematski smo se fokusirali na Markovo liričko stvaralaštvo.
Italijan u Srbiji: Pipo Altomare
Pedeseta likovna kolonija „Pokajnica”, koju su osnovali entuzijasti iz malog mesta kraj Velike Morave, Tomislav Milošković – Proja, Vitomir Stefanović – Vita i Velimir Mihajlović, danas proslavlja svoju pedesetu godišnjicu. Miroslav Jovanović, slikar iz Velike Plane i kustos galerije Centra za kulturu „Masuka“, kaže da se ovde nalazi oaza za umetnike, što zbog okruženja u kojem se umetnici nalaze i stvaraju, što zbog mogućnosti da istraže gotovo zanemarenu kulturu ovog grada. Mnogi umetnici iz regiona i Evrope ostavili su ovde trag svojim učešćem, poklonivši svoja dela, a ponevši sa sobom utiske i doživljaje. Ove godine Kolonija je imala čast da čak sa Sicilije ugosti vizuaelnog umetnika i profesora Akademije lepih umetnosti u Kataniji, Pipa Altomarea.
Dušan Mladenović - stripovi kao način života
Zasluga za opstanak srpske strip scene u najvećoj meri pripada izdavačkoj kući „Veseli četvrtak“ zbog koje je deveta umetnost sada već deceniju prisutna na gotovo svakom ćošku. Pored toga što su domaćoj publici predstavili (i navukli je na) avanture italijanskih junaka poput Teksa, Zagora, Dilana Doga, Martija Misterije i drugih, članovi ove redakcije su svojim radom doprineli razvitku i razmeni kultura, posebno srpske i italijanske, i usput postali redak primer ljudi koje i dalje pokreće strast.
