Italijan u Srbiji: Pipo Altomare

Napisao/la Stevan Jovanović.

Pedeseta likovna kolonija „Pokajnica”, koju su osnovali entuzijasti iz malog mesta kraj Velike Morave, Tomislav Milošković – Proja, Vitomir Stefanović – Vita i Velimir Mihajlović, danas proslavlja svoju pedesetu godišnjicu. Miroslav Jovanović, slikar iz Velike Plane i kustos galerije Centra za kulturu „Masuka“, kaže da se ovde nalazi oaza za umetnike, što zbog okruženja u kojem se umetnici nalaze i stvaraju, što zbog mogućnosti da istraže gotovo zanemarenu kulturu ovog grada. Mnogi umetnici iz regiona i Evrope ostavili su ovde trag svojim učešćem, poklonivši svoja dela, a ponevši sa sobom utiske i doživljaje. Ove godine Kolonija je imala čast da čak sa Sicilije ugosti vizuaelnog umetnika i profesora Akademije lepih umetnosti u Kataniji, Pipa Altomarea.

Gospodine Altomare, bili ste učesnik mnogih internacionalnih likovnih kolonija, kako ste doživeli „Pokajnicu 2018”?

Počeo sam da posećujem izložbe 1990. godine na likovnoj koloniji u Pragu. Narednih godina učestvovao sam na brojnim drugim kolonijama, naročito u Sloveniji, Hrvatskoj, Mađarskoj itd. Utisci? Isključivo pozitivni, što zbog predivne lokacije na kojoj sam imao prilike da radim, što zbog srdačnosti kojom su me dočekali i, naravno, zbog ogromne gostoprimljivosti koju su mi ukazali. Za sve to mogu da zahvalim Miroslavu Jovanoviću koji mi je, izabravši me, dao priliku da učestvujem na ovom važnom umetničkom događaju.

Na koji način se postaje deo likovne kolonije i šta ona predstavlja za slikara?
Po mom mišljenju, Fejsbuk, ukoliko ga koristimo na ozbiljan način, nudi mogućnost i za deljenje informacija, i stvara kanale informacija za savremenu umetnost. – Kontakti mogu postati prilike za susrete i učestvovanje u raznim kolonijama. Kolonija je mesto na kojem, u stvarnom životu, umetnici, ljudi iz kulturnog sveta, kustosi, galeristi i obični ljudi koji se dive umetnosti, jedan kratak period zajedno žive, istražujući zajedno kompleksni svet vizuelne umetnosti.

Da li ste imali priliku da upoznate i mlade autore Srbije, i da li, možda, imate da podelite neke savete i kritike sa budućim generacijama?
Sreo sam mlade umetnike koji odlično poznaju takozvani „sistem umetnosti”, a uz to i njihovi izlagački kurikulumi sadrže brojne izložbe u privatnim galerijama u Srbiji i drugim zemljama. Danas su oni ti koji podučavaju nečemu one ne baš tako mlade. Ja sam zaista sreo mnogo odličnih mladih umetnika sa jasnom vizijom o globalnoj savremenoj umetnosti i sa raznim iskustvima o Umetničkim institucijama u Evropi, Aziji i SAD.

Kakav je Vaš dosadašnji utisak o Srbiji i srpskom umetničkom životu?
Poznajem razne srpske umetnike, koje izuzetno cenim sa profesionalne tačke gledišta, i zahvaljujući njima imao sam priliku da boravim u ovoj predivnoj državi šest nedelja. Srbija je velika kulturna meta i ja sam ovde došao vrlo zainteresovan i znatiželjan i razvio sam dobar odnos sa umetnicima koje nisam poznavao, i imao sam priliku da posetim, po raznim gradovima, interesantne muzeje, galerije umetnosti i kultna mesta.

Kako smo saznali, bavite se i profesurom. Možete li nama i našim čitaocima da prenesete Vaše viđenje odnosa profesionalne karijere slikara i akademske karijere?
To nije odvojeno, imajući u vidu da se u Italiji mnogi docenti bave umetnošću, izložbama, pišu za časopise koji se bave umetnošću i pišu knjige. Sve u svemu, to su sve profesionalna iskustva koja potom postaju deo didaktičke aktivnosti. To su dve strane iste medalje ili tog velikog sveta kakav je umetnička kreativnost.

Kao profesor dekorativnih umetnosti, možete li nam objasniti pojam dekorativnih umetnosti?
Dekoracija, koju predajem na Akademiji, sa sobom nosi sva ona tradicionalna umetnička iskustva koja idu od muralnog slikanja do mozaika, vitraža itd. Radi se o zahtevnoj aktivnosti koja je spoj raznih veština i zanimanja: zanatlije, arhitekte itd.
Imajući u vidu da se tehnološka ponuda proširila, danas se dekoracija može praviti sa videokamerom, fotoaparatom, kompjuterom itd.
Dekoracija uključuje razna polja svakodnevnice, od mode do dizajna predmeta, sa namerom da se stigne sve do ambijenta (interno-eksternog), struktura od javnog interesa ili privatnih domova.
Dekorisati znači ulepšati, i zbog toga je čovek još od svojih početaka pokušavao da poboljša, sa estetske tačke gledišta, predmete koji imaju namenu i javne ambijente, kultna mesta, plemićke palate itd.
Slikanje murala unutar egipatskih piramida: vaze, amfore i zidne dekoracije u antičkoj Grčkoj; zidno slikanje unutar etrurskih grobnica; pompejska slikanja ili romanski i vizantijski mozaici; gotički vitraži, freske na kultnim mestima ili u dvorskim palatama, samo su neki od primera dekoracije.
Danas smo deo jedne evolucije dekoracije koja poprima drugačije oblike prilazeći joj na jedan posve drugačiji način, počevši od sistema porudžbi samih dela i uključujući degradirane i ambijente periferije – poput „Strit Arta”. Ali i „Bodi Art” (umetnost crtanja po telu) i tetovaže po telu definišu se kao estetski ekstremizmi i pripadaju velikoj porodici kakva je dekoracija.
I, da zaključim, u Akademijama se uči i istražuje svaka forma, svaka nijansa i izraz koji pripada vizuelnoj umetnosti, ne zanemarujući interes za one umetničke aspekte koji su vezani za tradiciju u svetlu savremene umetničke poetike.

Verujemo da ste imali prilike da upoznate i umetnike iz našeg podneblja, da li možete da uporedite slikarstva u Italiji i Srbiji na osnovu viđenog tokom Vašeg boravka ovde?
U Srbiji sam upoznao veliki broj umetnika, koje po ikonografskom i tehničkom izboru smatram internacionalnim umetnicima, to jest, njihova dela mogu, bez sumnje, da budu deo kolekcija galerija i muzeja širom sveta. Ima i onih drugih, koji više pripadaju folklornoj ili regionalnoj tradiciji, sa nekim manirom svedenog slikanja koje je vezano za svet poznog 19. veka.

Hvala Vam gospodine Altomare. Za kraj, ako biste morali u jednu reč da sažmete vaše iskustvo umetnika i profesora, koja bi to reč bila?
„Nomadski” osećaj, sa svešću o istorijskom značenju savremenog umetnika.

Prevod: Ana Nedić