Nestalni ep IX
Lakše podnosim vrućine,
rekao je,
a niz listove sveže ranjene noge
slivali su se naizmenično
redovi krvi iz vrele poderotine
i muve, nimalo nalik na mirnodopske.
Ovaj rat koji nas prožima,
rekao je,
neće promeniti ništa u krilima zunzara,
u načinu na koji Sunce senči površinu tek uzdrmale
reke od riba,
u sećanju na plišane godine naše mladosti.
Neće, rekao je,
promeniti ništa u jednoj svađi iz studijskih dana, u pomeranju lišća na bukvi više stare centrale,
u fabuli nekakvog nedovršenog romana.
Ne plaši me, rekao je,
ni disanje onih sa druge strane,
niti želim da se u njihovom snu
mi ikad prikažemo kao anđeli.
Neka gori dok se smenjuju
slike ranih uzburkavanja.
Ovaj rat, nikoga neće napraviti gorim.
Sve teče, rekao je,
otkopčao šlic i zalio jednu napola uvelu krušku,
i onda se mirno, kao u sporom, dosadnom filmu, Okrenuo i pucao u nebo.
