Broj 1 - Decembar 2017

Zaprati me na Instagramu

Još jedna godina internet senzacija, onlajn prijateljstava i društvenih mreža je za nama. Kada je mali krug ljudi sa kojima svakodnevno pijemo kafu i sa kojima razmenjujemo nama bliske teme prestao da bude dovoljan kako bi se osećali “povezano”? Odgovor na ovo, i na slična pitanja, naćićemo upravo u Internetu.

Društvene mreže su nastavile svoju ekspanziju postavljajući jedna drugoj izazov konstantnim unapređivanjem i dodavanjem novih mogućnosti. Na pitanje koja društvena mreža može da se pohvali titulom omiljene, odgovor nikada ne može biti potpuno siguran. Međutim, ako se zainteresujemo za to koja se to društvena mreža razvila velikom brzinom, svakako nećemo pogrešiti ako kažemo Instagram. Od početne mogućnosti da „samo“ postavljamo svoje slike i video klipove, preko trenutka kada su uvedene direktne poruke, sve do sada, kada već razmatramo mogućnost „lajkovanja“ komentara i pojedinačnog određivanja privatnosti na svakoj slici. Ne smemo zaboraviti ni skorašnju pojavu Instagram story-ja, koji funkcioniše po istom principu kao Snapchat, omugućavajući korisnicima da željeni sadržaj podele samo na određeno vreme, i još da budu u mogućnosti da vide ko ga je sve pogledao. Šta sve to znači?

Za mnoge korisnike ove društvene mreže, posebno za mlade, Instagram predstavlja jednostavan način da se predstave i pokažu u najboljem svetlu. Malo hrabriji tinejdžeri, koji ne prezaju ni od čije kritike, a koji su prepoznali način da se njihova reč čuje, iskoristili su ovu platformu da „sakupe“ veliki broj pratilaca i da postanu veoma zapaženi, često čak i poznati u okviru ove društvene mreže. Nije ni čudo, onda, što nam Instagram za uzvrat daje nove opcije i mogućnosti. Biti konstantno izložen mišljenjima drugih koje se, uglavnom, izražava putem komentara, često ume da predstavlja problem, posebno mladim osobama na koje komentari mogu imati puno uticaja. Zato, u jednom od svojih najnovijih apdejtova, Instagram nudi mogućnost korisnicima da „zaključaju“ svoju sliku, odnosno da onemoguće drugima da je komentarišu. Interesantno je to kako smo sada na samo jedan klik od prikrivanja naše nesigurnosti. Želimo da sebe pokažemo u određenom svetlu, ali ne želimo da dozvolimo ljudima da iskažu potencijalno mišljenje o tome. Ne mogu reći da je ova opcija beskorisna i da ne bi trebalo da postoji, ali, takođe, ne mogu a da se ne zapitam iz kakvih poriva je nastala potreba da se svaki mogući post na Instagramu kontroliše. Sada možemo podesiti i broj naših pratilaca, te tako kada ne želimo da nas neko više prati, moguće je obrisati tu osobu iz pratilaca, što, do skoro, nije bila opcija. Možda najzanimljivija mogućnost, koju će nam Instagram ponuditi, jeste da vidimo ko screenshotuje naše profile. Ovo bi trebalo da bude veoma zanimljivo - do sada najbolje oružje svakog potencijalnog špijuna uskoro neće moći da prođe neprimećeno. Sagledavši sve novonastale mogućnosti, i one koje nam uskoro dolaze, nameće se pitanje: odakle tolika potreba da kontrolišemo svet oko sebe? Da li društvene mreže uče sadašnje tinejdžere da je dovoljno kontrolisati svoj nalog na Instagramu, da li bi trebalo da nas zadovolji to što smo mali gospodari parčeta ogromne društvene platforme? Želeli mi to da uvidimo ili ne, to je upravo ono što se dešava. Društvene mreže nas svakodnevno oblikuju i menjaju na toliko različitih nivoa. Od onog najpovršnijeg, da vodimo računa da nam odevne kombinacije uvek budu u trendu i da ne ponavljamo iste, do onih najdubljih osećaja nezadovoljstva što nemamo nešto što drugi imaju ili što nismo nešto što neko drugi jeste. Ovako oblikovani, spremni smo da budemo u kalupu. Iako, paradoksalno, svakodnevno slavimo različitosti. Očigledno je da nisu u pitanju različitosti prosečne devojke ili momka koje svakodnevno srećemo na ulici. “Biti drugačiji” još uvek znači “biti diskutabilan”, “biti čudan”. Zašto? Upravo zato što sve što ne prati trend naše početne stranice na Instagramu ili Facebooku, gubi svaku mogućnost da bude prepoznato kao različitost koju treba poštovati i voleti. Došli smo do toga da možemo biti isto različiti, odnosno, različiti do te mere do koje trendovi to dozvoljavaju. Čak i ako postanemo svesni uticaja pod kojim smo svakodnevno, kako naći način da mu se odupremo, i u kolikoj meri je to uopšte moguće? Odgovor na ovo pitanje nećemo pronaći ni u jednoj knjizi ili priručniku. Odgovor na pitanje kako pronaći način da kanališemo i razvrstavamo ogroman protok informacija i noviteta koji su postali deo naše svakodnevice nalazi se u nama. Kako prigrliti korisne informacije, a odbaciti one koje nas čine nesigurnim? U vremenu kada se svakodnevno postavljaju novi trendovi nikada nije bilo teže graditi sebe i raditi na svojoj ličnosti. Ekspanziju društvenih mreža ne možemo zaustaviti, ali, takođe, treba se setiti da društvenih mreža ne bi ni bilo da nema ljudi, kao ni da one same ne bi imale nikakav uticaj na nas da mi svi kao pojedinci nismo doprineli tome dopuštanjem da različiti sadržaji utiču na nas i kreiraju naše razmišljanje. Dakle, u čoveku je početak i kraj svega. Možemo reći da je zaista čovek čoveku vuk. Iz želje da se približimo jedni drugima, čini se kao da smo se udaljili i otuđili, što mi izgleda kao nepromenljivo stanje sve dok reč zamenjujemo emotikonom, a značajne životne događaje pamtimo po broju lajkova na fotografiji.

© 2019 Stagiornale. Sva prava zadržana.

facebook_page_plugin