Broj 2 - Decembar 2018

Erasmus u Napulju

Napulj se sam po sebi javlja veselo, pun kretanja i života; velika gužva se sreće na ulicama; kralj je u lovu, kraljica je trudna, a ne bi se moglo želeti ništa bolje.

J.V. Gete

Samo to palmino lišće i deo zalaska sunca koje čuvam kao prvu sliku kako ne bih požurila da opsujem ovaj smrdljivi grad. Garibaldija sam jedva primetila, vrtela sam se oko moćne luke. Mešaju se afrički, arapski, indijski i ovo ne može biti Italija. Grafit tutti a Firenze me tera na pomisao da se ljudi podstiču da idu na sever jer im ovde nije dovoljno dobro. Koliko je ta misao bila daleko od mentaliteta Napolitanaca. Svi u Napulj! I da se pita onaj jedan taksista starosedelac (kome ipak nije bilo drago što odlazim), postojale bi kapije na ulazima u grad, parkinzi ispred za ljude iz daleka da ostave svoje automobile i kad uđeš u grad, izvoli: imaš metro, bus, taksi – sve funkcioniše. Previše je automobila za napuljske ulice i ponekad i skuteri upadnu u gužvu. Naravno, svi se kunu u skuter, i za meštane je daleko isplativije voziti skuter nego auto. Neko mi je objasnio da grafit poziva na utakmicu, slično kao kod nas – Svi u Zemun! (napuljski Zemun je Sekondiljano).

Nastavi sa čitanjem

Broj 1 - Decembar 2017

Od busa do metroa: Milano

“Možeš da imaš ceo univerzum, ako meni ostaviš Italiju”.
Verujem da će se svako ko je barem jednom posetio tu čudnu zemlju sa Apenina složiti s ovom izjavom Mark Tvena. Italija je daleko od savršene zemlje, ali njen duh i blaga nadmenost ne mogu da ne oduševe. Imao sam tu sreću u svojim tinejdžerskim godinama da je posetim u više navrata, da obiđem Rim, a upoznam jug zemlje i gradove kao što su Napulj, Sorento, Amalfi... Nažalost, kako je vreme odmicalo, nisam uspeo da putujem onoliko koliko sam želeo i u Italiju sam se vratio tek nakon 10 godina. Nakon nekoliko bitnih životnih odluka opredelio sam se za odmor u Milanu.

Nastavi sa čitanjem

Broj 1 - Decembar 2017

Erasmus u Rimu

Viševjekovnu, neprolaznu ljepotu Rima opisivali su mnogi, pokušavajući da približe duh, energiju, ali i toplinu Vječnog grada. Kažem toplinu jer mi se čini da rimsko sunce zaista drugačije sija. Takvog je mišljenja bio i Crnjanski, koji je prije nešto manje od 100 godina živio i divio se istim ulicama i trgovima kojima sam i ja, gotovo svakodnevno, prolazila. Jedna njegova impresija o Rimu navela me je na razmišljanje još prije mog samog polaska u ovu avanturu, koja će uskoro postati jedno od najboljih iskustava mog života. Napisao je: „Sunčani zraci padaju ukoso, a blago, kao mesečina, koja se žuti i koja je topla, a ti zraci prodiru u grudi, kao neke prijatne strele.

Nastavi sa čitanjem

Broj 1 - Decembar 2017

Priča jedne gondole

Na polici sam, nepomična, skoro pa neprimetna. Pored mene su razne knjige, vaze i figurice koje baš kao i ja sakupljaju prašinu, ćute. Da, ne pričamo, puno stvari držimo za sebe i još dosta imamo da kažemo. Možda smo za vas samo ukrasi koji se uklapaju u jedan veliki mozaik, ali mi smo mnogo više od toga, morate nas samo pažljivo posmatrati i strpljivo slušati. Dugo vremena provela sam duž vijugave vodene površine Venecije, još od dana kada je vladala kuga pa sve do danas, kada se mogu sresti ljudi iz svih delova sveta, danas, kada grad inspiriše svojom večnošću i neopisivim stilom.

Nastavi sa čitanjem

© 2019 Stagiornale. Sva prava zadržana.

facebook_page_plugin