Poezija

Broj 1 - Decembar 2017

Osunčan dan

Ivan Komina

Zasmeta mi svetlost osunčanog dana.
Izludi krckanje ogolelih grana.
Lišće me razbesni dok šušti lagano.
Sve nek je u ledu, srce zavejano!

Sasvim je u redu, ništa meni strano,
Navikoh na studen možda i prerano.
Promrzlina ova već postaje rana.
Usta su nam sada snegom zatrpana.

Al’ mržnja i magla iz grla izlaze,
U oku se pogledi zverski nalaze.
Dok suza po obrazu belome gmiže
Zver pada u ponor sve niže i niže.

I nikada tebi neću biti bliže
No trena kad ti telo na tlo pristiže,
Kad tvoji me krici po ušima maze.
Ljudi te vole samo kada te gaze!

Izludi me krckanje ogolelih grana.
Promrzlina ova već postala je rana.
U očima se pogledi zverski nalaze.
Kada tvoji me krici po ušima maze.

© 2019 Stagiornale. Sva prava zadržana.

facebook_page_plugin