Broj 2 - Decembar 2018

Pet saveta za bolju pejzažnu fotografiju

Umetnost se još od Aristotela i antičkog doba posmatrala kao mimezis prirode i života. Upravo se iz te ideje i rodila pobuna protiv mimetičkog predstavljanja sveta u umetnosti 20. veka, te se slikarstvo bori sa istorijom tako što poništava njen prvobitni model.
Sa druge strane, pojava fotografije uslovljava promenu u svetu umetnosti; postoji veliki strah da će fotografija da zameni slikarstvo i da će slikari ostati bez posla, a njihov talenat i trud ostati neuvaženi. Naravno, istorija nam je pokazala da takve promene ne dolaze naglo, a i zasigurno nisu uslovljene samo jednim faktorom. Međutim, kad je u pitanju pejzažno slikarstvo, ono je verovatno bilo pod najvećom pretnjom od strane fotoaparata.

Svrha pejzaža je evociranje lepote prirode koja u sebi poseduje harmoniju, sklad i proporciju. Slikarstvo i fotografija su težili sličnom cilju, ali ipak su imali različite alatke i mogućnosti za njegovo ostvarivanje. Slikar je uvek mogao lakše da dočara izvesnu atmosferu, da promeni osvetljenje ili pak da izmeni sam predeo zarad predočavanja određene emocije. Da bi fotograf uhvatio određeni predeo prema sopstvenoj zamisli, on mora da ustane u zoru, potom da pešači ili planinari i po nekoliko sati, i da se nada odgovarajućim vremenskim uslovima.
Upravo promenljivost ovih faktora čini pejzažnu fotografiju izazovnom, a ova lista od pet saveta može pomoći fotografima početnicima da bolje ostvare svoju prvobitnu zamisao, i prikažu lepotu prizora u kantovskom smislu, gde se ta lepota prirode poredi sa doživljajem uzvišenog.

1. Savet – Birajte idealno vreme za fotografisanje

Retko koja vrsta fotografije izgleda dobro usred dana kad je sunce u zenitu, a razlog za to leži u činjenici da zbog oštrog svetla ne postoji dobar kontrast između senki i osvetljene površine. Tokom dana jedino je moguće praviti portretnu i uličnu fotografiju pod zaklonom visokih zgrada ili poluzatvorenih prostorija. Kad je u pitanju pejzažna fotografija, idealno vreme je ujutru direktno posle izlaska sunca, i uveče – takozvani zlatni čas sat vremena pre zalaska, i plavi čas – neposredno posle zalaska sunca. Međutim, ne treba zanemariti ni oblačne dane, jer tada pejzaž može da dobije na dramatičnosti: oblaci i magla mogu da stvore preteći osećaj strahopoštovanja kada se ukomponuju u određeni pejzaž. A i povoljnost fotografisanja tokom promenljivog vremena jeste u tome što sunčeva svetlost nije prejaka, oblaci je blokiraju te ona postaje difuzna, i samim tim se može fotografisati u bilo koje doba.

2.Savet – Uvek nosite stativ sa sobom

Fotografija je uvek igra sa svetlošću – u zavisnosti od toga koliko svetlosti ulazi u senzor, biramo određenu brzinu zatvarača. Što je ona manja, to je veća šansa da će fotografija biti mutna, a za što čistiju sliku je potrebna stabilnost koju nekada samo stativ može da pruži. Kad je pejzažna fotografija u pitanju, često želimo da smanjimo otvor blende (dakle, da povećamo f-broj) da bismo dostigli veliku dubinsku oštrinu i imali čitav pejzaž u fokusu. Ovo automatski utiče na smanjenje brzine zatvarača jer se smanjuje prodor svetlosti u senzor, i zato je stativ izuzetno koristan, a često i neophodan kad je pejzažna fotografija u pitanju. Kada fotografišemo rano ujutru ili kasno uveče, ipak baratamo sa vrlo malo svetlosti, i zato je potrebno da se kamera stabilizuje. Bez stativa je takođe nemoguće praviti duže ekspozicije, npr. ako fotografišemo noćno nebo, ili pak ako koristimo ND filtere da bismo prikazali kretanje vode ili vodopada.
3.Savet – Obratite pažnju na kompoziciju:
Svaki fotograf treba da je upoznat sa osnovama kompozicije i njenim tehnikama. Pravila trećine verovatno su najpoznatija: četiri linije dele fotografiju na 9 kvadrata, kod kojih je bitno da postavite subjekt na neku tačku presecanja. Ova metoda, kao i mnoge druge, zapravo teže da subjekt sklone sa sredine, i stvore dinamiku u kompoziciji fotografije. Fibonačijeva spirala je još jedna od alatki koje mogu biti korisne, ali krajnji cilj svakako jeste stvoriti osećaj dubine i dinamike. Fotografija je ipak dvodimenzionalna, a pokušava da rekreira trodimenzionalni prostor. Još jedna od tehnika jeste pravilo tri plana: prednji, srednji i zadnji plan daju iluziju dubine i svedoče o fizičkoj udaljenosti između svakog od njih (recimo, prednji plan je klupa koja nam je najbliža, srednji je jezero, i zadnji plan su planine). Naravno, treba naučiti sva ova pravila, da bi se onda ona prekršila na inovativan način.

4. Savet – Olakšajte teret na leđima

Fotografija je izuzetno skup hobi, pored brojnih objektiva, stativa, tela kamere, filtera, opreme za čišćenje, torbi i rasvete, potrebno je ustanoviti šta od toga je zaista korisno. I naravno, svaki objektiv se razlikuje od narednog po pitanju otvora blende, žižne daljine, kvaliteta i težine. Međutim, nekada ograničenja mogu da pojačaju naše kreativne sokove i da nas nateraju da sa pažljivo odabranom opremom napravimo odlične fotografije.
Uvek je korisno imati objektive za svaku situaciju, ali ta oprema može da bude izuzetno teška… Kad je u pitanju pejzažna fotografija, često je potreban fizički napor da se dođe do željene lokacije. Ograničavati sebe na jedan ili dva objektiva može da bude i dobar test. Posle nekog vremena oko će naučiti da posmatra predeo kroz oči objektiva koji najčešće koristi. Iako su kod pejzažne fotografije dosta popularni zoom objektivi, korišćenje fiksnog, prime objektiva, može da bude svojevrstan izazov, koji ujedno donosi odlične rezultate. Kao i bilo koja umetnost, fotografija iziskuje eksperimentisanje, a oprema treba da bude alat, produžetak ruke koja je koristi i koja zna kako da je upotrebi.

5. Bonus savet

I za jedan bonus savet, osvrnuću se na reči kultnog pejzažnog fotografa, Ansela Adamsa, koji je rekao: „Pejzažna fotografija je ultimativni test za fotografa, ali vrlo često i ultimativno razočaranje.” Često se može zadesiti da isplanirate da ustanete rano i planinarite do željene lokacije, da bi se ispostavilo da vremenski uslovi nisu zadovoljavajući, ili pak da se ne probudite na vreme. Ali upravo u tome je čar pejzažne fotografije, ona nas uči strpljenju, i u fragmentarnom modernom dobu daje nam mogućnost da komuniciramo s prirodom, da naučimo da je prikažemo u izvornom obliku, i istovremeno da umemo da saosećamo sa njom.

facebook_page_plugin